Plodovi zemlje

nećeš se otrovati, pjeva Danijela Martinović. Okej, pleši sa mnom, nećeš noge polomiti, ili pleši sa mnom, nećeš postat gay, ili pleši sa mnom, nećeš dobit po pički razvela sam se od Thomspona.

U takvim stihovima postoji neka logika. Ali pleši sa mnom, nećeš se otrovati?

Jel ona otrovna žaba ili šta? Može li mi netko pomoći?

E da, čuo sam jednu anegdotu...

Zove radnik šefa na posao:

- Šefe, danas neću doći, bolestan sam.
- Pa dobro, koliko si bolestan?
- Stvarno sam bolestan.
- Da, ali koliko?
- Jako, šefe, jako sam bolestan.
- Da dobro, koliko si bolestan?
- Šefe, jebem svoju sestru, vi meni recite koliko je to bolesno.

Okej je kad netko digne kredit za novu Mečku. Jebiga, treba mu auto, prijevozno sredstvo. Sad, što se radi o Mercedesu a ne o Fiatu Tipu, nije bitno. To su nijanse.

Na novom autu se za godinu dana popuši 20%. Ali kome je to bitno, kad ne treba na servis.

Ili recimo, kredit za stan. To se diže odmah. Čak se može i zaraditi ako ga se iznajmljuje. Plaćaš ratu kredita 3000 kn mjesečno, a iznajmljuješ ga za 2000 kn. Zaradio si minus tisuću kuna mjesečno, ali nekom logikom i to je zarada.

Da ne govorim o tome da dvočlane obitelji moraju imati stan od 100 kvadrata. Jebiga, uvijek ima nekih stvari s tavana koje trebaju negdje stajati. Da se ne bace.

Ali, kad se diže kredit za dionice, e, to je fuj-fuj. To je siguran put u propast...